„СРБИЈА - Национална ревија”, број 68
РЕЧ ПРЕ
Бавили смо се геопоетиком Србије, њеним поднебљима и наравима. Посетили Професорску колонију у Београду и знамениту српску Стару цркву у Сарајеву. Подсетили на генерале Старину Новака и Петра Биггу. Разговарали са сликаром Дамјаном Ђаковим, песникињом Аном Ристовић и кошаркашким тренером Игором Кокошковим, првим Европљанином који је постао шеф струке у америчкој лиги. (...) За то време лето нам се прикрало и многе затекло неспремним. За летње расположење недостаје нам лакоће и безбрижности. Али тешко је одагнати притисак под којим живимо. Покушајмо. <
САДРЖАЈ
Пролог
НОВА ИЗДАЊА, СТАРЕ ПИТАЛИЦЕ
Дуги путеви у нама
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ
Блага Србије
Геопоетика
СКИЦЕ ЗА ЈЕДНУ САКРАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ И ХАМВАШЕВСКУ КАРАКТЕРОЛОГИЈУ СРБИЈЕ
Знакови посред пута
У данашњим политичким границама Србије, које ни изблиза не обухватају све српске просторе на Балкану, јасно уочавамо више genius loci. Различити дух места, гениј простора, поднебље, са којим је саображено скоро све остало: пулс живота, нарав човека, психологија, кухиња, музика, хумор, ракије и вина, народно одевање, поглед на свет. Провешћемо вас пречицом кроз то, указујући на још једну важну српску књигу која чека свог писца, свог песника
Пише: Бранислав Матић
Варошарије
ЈЕДАН НЕОБИЧНИ КВАРТ У СРПСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ
Најпаметнија колонија на Балкану
У Београду се некада знало у ком делу града живе ситне занатлије, где аласи и лађари, где трговци и амали, лекари и адвокати. Професорска колонија заснована је урбанистичким планом 1923. на десној обали Славујевог потока, између данашњих улица Цвијићеве, Булевара деспота Стефана, Митрополита Петра и Браће Грим. Изграђено је 58 породичних кућа и у њих (од 1926) усељено 45 професора Београдског универзитета, од тога чак 14 академика. Њихови потомци углавном и данас тамо живе
Пише: Милош Лазић
Летопис
СТАРА СРПСКА ЦРКВА У САРАЈЕВУ, ЧУДО ОПСТАЈАЊА
Вјера јача од зла
И кад је све друго нестајало у вртлозима уништења и страдања, „златокрила господа” бдела је над овом светињом и њеним народом. И светиња је увек изнова ницала, каква је била и пре. Овај дуговеки храм сам по себи је подвиг вере и трајања. Мењала су се царства, јурисдикције, војске, „рукописи апокалипсе”, али ова архангелска црква је остајала ту да указује на пут ка живоме Христу и у Христу. Да с храмом и кроз њега „надживимо пролазност и ад”
Пише: Сандра Кљајић
Белег
ВИШЕ ОД ЖИВОТОПИСА: СТАРИНА НОВАК, СРПСКИ ЈУНАК И РУМУНСКИ ГЕНЕРАЛ
Венац од јунаштва и легенди
Морао је живети стотинама година да би починио сва јунаштва која му приписују. Имао је неколико презимена и родослова, био генерал и хајдук, чинио чуда у Румунији и на Романији, умирао више пута него што се рађао, мучен и слављен, опеван и недопричан. Светлео је у дугим зимама и ноћима ропства, грејао срца и струне сужања. Код Срба само Свети Сава, Милош Обилић и Марко Краљевић имају више топонима под својим именом. Умео је Старина Новак увек „стићи и утећи”, све до нас и наших дана. А изгледа да ће и нас надживети
Пише: Петар Милатовић
Кôд
ПЕТАР БИГГА (1811–1879), СРПСКИ ЈУНАК И АУСТРИЈСКИ ГЕНЕРАЛ, ПРАВОСЛАВНИ КШАТРИЈА
Све за цара и народ свој
Овај натпис са недавно обновљеног надгробног споменика Петру Бигги на Успенском гробљу у Новом Саду, урезан као животни мото и завет, указује на сву дубину империјалне идеје код Срба. На непролазни сан о држави заснованој на принципима Рима и правилима Неба. Знамења те и такве државе, од мошти светитеља до владарског орла, Срби су проносили кроз све ватре и времена. И кад су се незадовољни селили из пречанских крајева, нису одлазили на запад, трбухом за крухом. Ишли су за оном својом звездом у бескрајном плавом кругу. У Трећи Рим. Ту идеју сведочио је својим животом и овај чувени бранилац Србобрана
Пише: Ђорђе М. Србуловић
Палета
ДАМЈАН ЂАКОВ, СРПСКИ ЕВРОПЉАНИН, СЛИКАР КОЈИ ЈЕ ЧЕСТО ОДЛАЗИО, АЛИ СЕ НИКАДА НИЈЕ ОДВАЈАО ОД СВОГА
У отпору медиокритетству
У Италији је био близак трансавангарди и хиперманиризму, који су вратили сликарство у средиште пажње. Али пронашао је самосвојан израз и пут, преплићући српске традицијске нити и попкултурне утицаје. Његове светлости и боје исијавају изнутра, симболи одвлаче у древне дубине. Србија је, каже, највећа културна сила на јужнословенским просторима, али неопходна је свакодневна борба против баналности тровачких медија и понижавајућег шарлатанства
Пише: Душица Милановић
Видици
ПЕСНИКИЊА АНА РИСТОВИЋ И ЊЕНА ОДБРАНА СМИСЛОМ
Поезија је изгнаничка уметност
Одрасла у породици познатог песника и уредника, у комшилуку Данила Киша и „великог господина Дунава”, одмалена се препустила чаролији књиге и изгубила све илузије о писцима. Поезија је за њу уточиште, мали интимни рај, понекад поистовећена са самом љубављу. Свакоме ко књижевним наградама храни своје самољубље препоручује књигу „Моје награде” Томаса Бернхарда. Живимо у трагичном добу, кад је људима битнији сјај излога него садржај продавнице. Шта може прочитати ново робље неолибералног капитализма за кратких пауза у свом скоро непрекидном бесциљном раду за бедан новац? Где је излаз (ако га има)?
Пише: Гордана Симеуновић
Победник
ИГОР КОКОШКОВ, СРПСКИ КОШАРКАШКИ ТРЕНЕР, ПРВИ ЕВРОПЉАНИН КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ШЕФ СТРУКЕ У NBA
Своје давно препознато место
Водио је репрезентације Грузије и Словеније, био помоћник Жељку Обрадовићу у селекцији СЦГ, радио у „ЛА Клиперсима”, „Детроит Пистонсима”, „Орландо Меџику”, „Јута Џезу”... Од маја 2018. је главни тренер „Финикс Санса”. Прати српску кошарку, разуме њена искушења, радује се успесима српских играча у NBA. Не успева често, али воли да дође у свој Београд, баш као и његов син и кћерка. Од овог лета преко океана га чекају нови велики изазови
Пише: Дејан Булајић
Запис
ПОЧИВШИ МУЗИЧАР ПЕРА САНДОКАН, ДОБРИ ДУХ ЧАРДЕ „НА КРАЈУ СВЕТА”
Под знамењем хармонике
Нема више ни Пере ни Чарде, али су, наравно, заувек ту. Ко уме, је л’, увек их може посетити у времену, у смирају или свитању над равницом. Били смо тада душевнији и духовитији, куражнији и откаченији, имали смо себе и све време овог света. Новац је служио нама, а не ми њему. Умели смо да носимо и терете и олакости. Остале су анегдоте и песме, сећање од којег се понекад може живети
Пише: Мишо Вујовић
Баштина
ОПШТИНА РУМА БРИНЕ О СВОМ ДУХОВНОМ, КУЛТУРНОМ И ИСТОРИЈСКОМ НАСЛЕЂУ
Неговање културе сећања
Обележавање стогодишњице присаједињења Срема и других пречанских крајева Србији, враћање у видокруг важних личности и датума, обнова столетних храмова и споменика из ослободилачких ратова — сведочи о одговорном односу према ономе што нас чини народом. Да би Срби данас сачували свој идентитет, кажу у Руми, морају се вратити вредностима које су их учиниле великим. „Смрт само односи, заборав убија”
Пише: Миле Вајагић
Каталог
БЕЧЕЈ, РАВНИЧАРСКИ ГОСПОДИН, ШИРИ СВОЈУ ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ
Нове искре старе привлачности
Далеко од баналности и клишеа туристичке индустрије, ова лепа варош у Бачкој отмено нам открива своје културне и сакралне ризнице, оазе природе, фестивале, дворце и чарде, Јодну бању, потенцијале за спортски туризам... То препознаје све више оних који заиста умеју да путују и да се радују путовању
Пише: Алекса Комет
Везе
НАСТАВАК „MTS APP КОНКУРСА” КОМПАНИЈЕ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА”
Регионални app изазов
У сарадњи са „m:tel Црна Гора” и „m:tel Босна и Херцеговина”, у регионалном финалу учествовали су средњошколци победници државних такмичења за израду апликација за мобилне уређаје у три земље. Било је дванаест апликација и тимова из Подгорице, Добоја, Источног Сарајева, Мостара, Приједора, Сенте, Београда, Шапца и Ниша. Прво место поделили су тимови из Гимназије „Бора Станковић” из Ниша и из Средње школе „28. јуни” из Источног Сарајева. Чланови оба тима путовали су у Берлин, на једну од водећих IoT конференција
Здравље
„МЕРКУР” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ ПОМЕРА ГРАНИЦЕ И ОТВАРА НОВА ТРЖИШТА
Продор на Блиски исток
Током прошле године остварено је рекордних преко 200.000 ноћења, а тренд раста настављен је и у првом кварталу 2018. Минуле године око 23.000 ноћења имали су странци, највише они из Русије, Кипра, Израела, Бугарске и јужнословенских земаља. Недавним учешћем на Међународном сајму туризма у Дубаију отвара се простор за пословање на широком простору од Магреба до Средњег истока
Студије
ПРИНЦИПИ РАЗВОЈНЕ СТРАТЕГИЈЕ БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
За друштво заиста образованих
Иако нови Закон о високом образовању у неким елементима није повољан за високо струковно образовање, БПШ је у најкраћем року ускладила сва своја документа са њим. Јер, каже проф. др Ђуро Ђуровић, директор БПШ, нема већег патриотизма од поштовања закона сопствене државе. Међу развојним пројектима у овој школи најважнијим сматрају своју трансформацију у Академију струковних студија, за шта су се стекли сви прописани услови. Формула је сурова, али једноставна: тешко земљи где људи који објективно вреде мало дођу у позицију да значе много
